PSIHOLOG UZ VAS – za pojedince, porodice, poslovne ljude, intervju sa medicinskim psihilogom Anđelom Nešić

 PSIHOLOG UZ VAS – za pojedince, porodice, poslovne ljude, intervju sa medicinskim psihilogom Anđelom Nešić

Andjela Nesic

  1. Uz zahvalnost za ovaj intervju, molimo Vas da nam predstavite koje su to oblasti kojima se bavite u svom profesionlnom stručnom radu?

Kao klinički psiholog bavim se pojedincima sa raznim poteškoćama. To mogu biti poteškoće prilagođavanja, problemi u ponašanju, teskoba, depresija, anksioznost, stres, stid, emocionalne teškoće i razni drugi problemi. Osim toga, kao porodičnom psihoterapeutu u edukaciji, moja sfera interesovanja su i porodični i partnerski odnosi, međuljudska komunikacija, samopouzdanje, lični razvoj itd.

  1. Molimo Vas da nam pojasnite na koji način komunicirate sa onima koji traže i treba im podrška i savet stručnog psihologa, kako izgledaju ti razgovori?

Psiholog je, pre svega, tu da vas sasluša, empatično i bez osuđivanja, razume i podrži, ali njegova svrha nije samo to. Jedan od zadataka jeste i klinička procena, što uključuje prikupljanje podataka, upotrebom svrsishodnih pitanja i „alatki“ sa ciljem da se utvrdi šta vas muči, odnosno koji je problem zbog koga ste se javili. U svom radu raspolažem onim informacijama koje mi vi, verbalno i neverbalno, date. Ako ste se obratili za pomoć, najpre počinjemo od toga šta vas je navelo da se javite. Kao što i možete da pretpostavite, vi sami odlučujete koje ćete stvari podeliti sa mnom, ali imajte na umu da skrivanje ili nepotpuno obaveštavanje mogu voditi sabotaži kompletnog našeg rada i procesa. Svakako, nerealno je očekivati da imate potpuno poverenje u nekoga koga vidite prvi put u životu, bez obzira na autoritet struke. Zato je prvih par susreta orijentisano ka boljem upoznavanju u oba smera s ciljem kreiranja odnosa poverenja, koji je od posebne važnosti. Ono što je važno znati je da stvari koje kažete tokom razgovora ne smeju biti otkrivane trećem licu, što je takođe propisano kodeksima naše struke (uz postojanje propisa kada se od ovog pravila odstupa, a ono je vezano za ugrožavanje lične i bezbednosti drugih ljudi). Kompletan proces u najvećoj meri zavisi od vas kao klijente i vaše motivacije da se angažujete na problemu zbog kog se inicijalno javljate. Dakle, razgovor sa psihologom nikako nije razgovor sa prijateljem, već podrazumeva pored empatičnog i bezuslovno prihvatajućeg stava i aktivnu upotrebu teorijskih i praktičnih znanja iz psihologije.

  1. Živimo u veoma dinamičnom, promenljivom i stresnom vremenu, u strahu od očuvanja zdravlja, egzistencije, posla, porodice … molimo Vas da nam date jednu malu stručnu analizu i ohrabrenje mnogima da se ne stide i ne plaše da pitaju, da mogu da Vam se jave za savet,bilo da su iz Srbije, regiona ex YU ili iza naše diaspore širom sveta

Svaki mentalno zdrav čovek, u određenim životnim fazama i okolnostima može imati izvesnih psiholoških problema. Svi ih imamo, jer život donosi razne probleme i postavlja pred nama razne izazove. Psihološki problemi nastaju kao posledica pogrešnih strategija prevazilaženja stresnih situacija. Ono što je potrebno da se problemi prevaziđu jeste usvajanja efikasnijih strategija za njihovo rešavanje i to je ono čemu vas “uči” psiholog. Pored toga što vas podučava određenim novim strategijama, on vas i motiviše da budete efikasniji u njihovoj primeni. Ukoliko imate problema u nekom segmentu životnog funkcionisanja, a utvrđeno je ili sumnjate da je njihov uzrok psihičke prirode, tražiti psihološku pomoć ne samo da ne implicira neadekvatnost, već naprotiv –ono predstavlja pravi odabir načina za rešavanje problema. Traženjem pomoći vi preuzimate odgovornost za svoje ponašanje, problemu pristupate proaktivno i odlučujete da se suočite sa aktuelnom situacijom, što je već prvi korak ka pozitivnoj promeni. Osim toga, psihologu se možete javiti i ako vam je potreban savet, smernica, razgovor o nekom problemu, odluci, nedoumici.

Volela bih da istaknem da sve veći broj ljudi uviđa potrebu za traženjem psihološke pomoći. Po mom mišljenju, ta stigma je mnogo manja nego proteklih godina i to me posebno raduje.

  1. Posebna tema u vremenu u kome živimo, a brojni su primeri, da su oporavljeni kovid pacijenti u velikom psihičkom izazovu da se oporave, mnogi su velike muke propatili, šta i kako dalje u životu i radu, kako prevazići depresiju i manjak mentalne snage?

Teško je balansirati posledice pandemije koronavirusa na mentalno zdravlje- nije svejedno da li smo u prethodnom periodu bili zdravi ili zaraženi, da li je kovid 19 uzeo život nama drage osobe ili smo ostali bez posla, da li smo sami ili u braku…Brojna istraživanja širom sveta ukazuju na negativan uticaj pandemije na mentalno zdravlje, prvenstveno na javljanje depresivnih i anksioznih reakcija, a u slučajevima ličnih iskustava hospitalizacije ili posmatranje patnje drugih ljudi i simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja. Susreli smo se i sa specifičnošću pandemije kovid 19 a to su uvedene propisane mere poput fizičke distance i smanjenih socijalnih kontakata, te periodi potpunog ograničenja kretanja na njenom početku. Opasnost od zaraze, izmenjeni uslovi života doveli su do porasta nivoa svakodnevnog stresa. Najčešći problemi su zdravstvena anksioznost (strah od virusa i zaraze), opsesivno-kompulzivni sindrom, anticipacija nadolazećih problema (strah za zdravlje porodice), egzistencijalni strahovi, problem sa koncentracijom, pad produktivnosti, zabrinutost za budućnost, nezadovoljtsvo zbog ogranučenosti kretanja i kontakata, problem u interpersonalnim odnosima, osećanje tuge, usamljenosti, bespomoćnosti, suicidalne misli, depresivne reakcije, česta nesanica…

Svaka promena u psihičkom funkcionisanju čoveka koja remeti izvršavanje svakodnevnih obaveza, zahteva psihološku pomoć. Važno je da neke od ovih simptoma osoba prepozna na vreme pre nego što dođe do manifestovanja ozbiljnih mentalnih bolesti i prihvati sopstvenu odgovornost prema svom zdravlju.

Psihološki tretman itekako pomaže u prevazilaženju psiholoških poremećaja. Ako osoba već i uzima lekove uporedan rad sa psihologom se svakako preporučuje, jer lekovi ne mogu promeniti način njenog razmišljanja i ponašanja  koji su glavni faktori  održavanja njenih emocionalnih problema. Zapravo, psihološkim tretmanom se menjaju disfunkcionalni obrasci rešavanja problema koji su, između ostalih, i doprineli da se problem prvobitno javi.

  1. Porodica i porodični odnosi danas u brzim promenama, sukob generacija, stavova, odnosi roditelji – supružnici međusobno – deca i roditelji – deca među sobom … molimo Vas za inforamije o ovoj temi

Ovo je veoma složeno pitanje. Brak i/ili porodica od koga/koje se očekuje da bude sigurna baza, neretko postaje izvor stresa, a neke zajednice u kojima je prisutno fizičko ili psihičko zlostavljanje postaju uzrok i traumatskog stresa. Članovi porodice na sasvim različite načine reaguju na stresne događaje i sa različitom uspešnošću ih prevladavaju. Tako, možemo govoriti o funkcionalnim i disfunkcionalnim porodicama. Svaka porodica neminovno prolazi kroz razvojne krize, i očekivano je da članovi i odnosi tada postanu vulnerabilniji, jer njihov dotadašnji način funkcionisanja mora da se reorganizuje i menja. Jedan način funkcionisanja u jednoj razvojnoj fazi može biti funkcionalan i adekvatan, a već u sledećoj disfunkcionalan. Pored toga, članovi porodice, svako za sebe, mogu prolaziti i kroz različite individualne krize, odmosno, (ne)planirane (ne)prijatne životne promene, a svaka promena nosi stresogeni potencijal. Možemo da kažemo da svaka porodica ima krize i stresove, ali ih funkcionalne rešavaju na konstruktivan, a disfunkcionalne na destruktivan način.

Savremeni roditelji provode više vremena sa decom nego prethodne generacije i skloni su tzv.”helikopter” roditeljstvu, odnosno, preteranom bdenju nad svojom decom. Primetan je i porast straha kod roditelja, često su opterećeni svakim korakom deteta, svakim postupkom, sve iz želje da budu savršeni roditelji i da zaštitet dete od svih stresova. Niti postoji savršen roditelj, niti se dete može potpuno zaštititi (a to nije ni dobro za nega samog).  Previše mešanja roditelja negativno utiče na dečji razvoj te je veoma važno pronalaženje prave mere roditeljske uključenosti i dozvoliti deci inicijativu, i osposobiti ih da samostalno regulišu pažnju, emocije i ponašanje.

 

  1. Za poslovne ljude brojni su izazovi, a mentalna snaga, međuljudske komunikacije, lični razvoj, svakodnevni stresovi … kakva su tu iskustva i moguća psihološka podrška stručnog saventika, psihologa?

Ono što nam na putu uspeha najčešće pravi problem jesu nedostatak samopouzdanja, osećaj krivice, nesigurnost, samokritika, briga, prokrastinacija, predrasude, potreba za tuđim odobrenjem, razna uverenja koja nas ograničavaju i sve to iziskuje lični rad i razvoj. Aktivno slušajte druge kako biste ih razumeli, postanite svesni svog vlastitog procesa razmišljanja i uticaja koji on ima na vaše akcije i ponašanje. Promotrite svoje okidače i uzrokee razmišljanja. Ne očekujte savršene okolnosti, već iskoristite to što imate, ono sa čim raspolažete. Verujte u sebe. Ne insistirajte na pozitivnim mislima, jer to može biti jednako štetno kao i preterano negativno razmišljanje. Dozvolite sebi čitav opus raznih emocija, ljudska smo bića, ne roboti i u redu je imati loš dan. I više loših dana. Bolje se upoznajte i radite na sebi. Održavajte vezu između prošlog znanja i onoga što radite danas, učite, maštajte.

  1. Za svakoga od nas, dve kategorije, samopouzdanje i emocionalne teškoće jesu nešto što nam život čini, kako kome, radost ili tugu u svakodnevnom životu i radu

Dobra vest je da samopouzdanje nije urođena osobina, već se na njemu može raditi, i nikada nije kasno J. Emocionalne teškoće jesu svakodnevne, broj „pogođenih“ stresom stalno raste što predstavlja ozbiljan problem, jer se itekako odražava i na fizičko zdravlje (bol u mišićima, migrene, opadanje kose, pojačano znojenje, pad imuniteta što vodi češćem razboljevanju, gojaznost, otežano pamćenje itd.). Osluškujte svoje telo. Napravite pauzu.

 

  1. U novom dobu, kada je teško odrediti šta preovladava u potrošačkom društvu – IMATI ili BITI, gde često EGO, jurnjava za materijalnim dobrima „ume da pojede“ pohlepne želje, sujetu, zavist, ljubomoru …sigurno da u Vašem profesionalnom radu nailazite na mnoge ljudske, lične i profesionalne priče, sudbine,  neostvarene želje, tuge …

Odgovor na pitanje šta nas čini srećnim već vekovima pokušavaju da pronađu psiholozi, filozofi, sociolozi… I dok je Sigmund Frojd tvrdio da je “srećan onaj ko može da voli i radi”, neki od filozofa su smatrali da osećanje sreće zavisi od količine pozitivnih diživljaja koje smo iskusili tokom života, kao i da nas spoljni događaji sami po sebi ne usrećuju, već naša interpretacija tih događaja. Mnoge studije su pokazale da materijalne stvari donose samo kratkotrajna zadovoljstva. Na svaki dobitak, uspeh, prvo se javi euforija, a nakon toga, studije su pokazale, posle određenog vremena, čovek se vrati svom dotadašnjem funkcionisanju. Zapravo, najveće zadovoljstvo i sreću možemo pronaći u kvalitetnim međuljudskim odnosima, odnosima sa partnerom, porodicom, prijateljima, jer nam ti odnosi pružaju emocionalnu razmenu. Kako je i sam naš Duško Radović umeo da kaže “Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite- možda ste već srećni”.

  1. Veliko Vam hvala što ste svoje iskustvo podelili sa našim čitaocima. Molimo Vas za završnu poruku i ohrabrenje svima kojima stručno znanje, razgovor i savet medicinskog master psihiloga mogu da pomognu da budu zdraviji, snažniji, otporniji, radosniji, srećniji i svakako, kako da komuniciraju sa Vama?

Održavajte komunikaciju jedni sa drugima, budite fizički aktivni, pronađite način da se opustite, udovoljite sebi, radite ono što volite. Mentalno zdravlje je krhkije nego što možemo da zamislimo, zato je važno sačuvati ga stabilnim u ovom neizvesnom vremenu. Mislite na sebe.

Hvala i Vama što ste se osvrnuli na temu mentalnog zdravlja kako bi i oni manje hrabri dobili odgovore na pitanja koja se često ne usuđuju ni da postave. Posetite moju Instagram stranicu psiholog_uz_vas, gde se uvek možete više informisati o problemima koje vas muče, vaša pitanja su uvek dobrodošla, a online način rada nam omogućava da stupimo u kontakt ma gde god se nalazili. Takođe, možete me kontaktirati i putem e-maila andjela.nesic@outlook.com a ja ću se potruditi da u najkraćem roku odgovorim.

Mile Grozdanic

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *